Još jedan (neko bi pomislio) dosadan dan u životu blogera, kada dotični odluči da pametuje na internetu, ali nadam se da ću ovim tekstom uspeti da vas razuverim i nateram na razmišljanje: šta, uistinu, predstavlja jedan bloger sa svojim onlajn kutkom zvanim blog? I zaista, o ovoj temi već duže vreme razmišljam.
Današnji članak nema nameru da daje recept za uspešno blogovanje niti autorka ovog teksta želi da postavi sebe u položaj osobe koja "zna kako se stvara i vodi uspešan blog" jer, paradoksalno, ni "oni najbolji" ne bi imali odgovor na taj beskonačan niz pitanja.
Koliko god da je uspešno blogovanje zagonetka, postoje one "male sitnice" koje će pojedine, hajde da se fokusiramo na blogerke, istaći iz okeana novih ženskih (najčešće modnih i kozmetičkih) blogova koji su u poslednje vreme nastali širom balkanske blogosfere. Lepo je videti da se blogosfera širi, ali mnogo je lepše videti kvalitetan blog u usponu. Možda ćete pomisliti da je reklama na sve strane izvor koji će doprineti da pratioci ispupe kao cvet i da se preko noći dostigne makar i neki manji uspeh. Greška. Niti najbolji sadržaj ne donosi prethodno pomenuto preko noći, već je potrebno vreme. A, i pitanje je da li bi vreme pomoglo, jer na to utiču mnogobrojni faktori...
Koliko god da je uspešno blogovanje zagonetka, postoje one "male sitnice" koje će pojedine, hajde da se fokusiramo na blogerke, istaći iz okeana novih ženskih (najčešće modnih i kozmetičkih) blogova koji su u poslednje vreme nastali širom balkanske blogosfere. Lepo je videti da se blogosfera širi, ali mnogo je lepše videti kvalitetan blog u usponu. Možda ćete pomisliti da je reklama na sve strane izvor koji će doprineti da pratioci ispupe kao cvet i da se preko noći dostigne makar i neki manji uspeh. Greška. Niti najbolji sadržaj ne donosi prethodno pomenuto preko noći, već je potrebno vreme. A, i pitanje je da li bi vreme pomoglo, jer na to utiču mnogobrojni faktori...
Olako shvatanje blogovanja nateralo je mnoge devojke da odustanu, potpuno zapostave ili pak, ono najgore, obrišu svoj blog. Želim odmah da nagovestim: za mene bi brisanje mog bloga bilo ravno ubistvu ili spaljivanju zbirke fotografija, jedan zločin. Ostavimo, za sada, po strani vreme koje je potrebno izdvojiti za vođenje i održavanje bloga. Iole uspešan blog je, pre svega, jedna ogromna i neopisiva ljubav, vredna kreacija stvorena od strane kreativnog čoveka. Samim tim, blog se ne započinje iz dokolice, zarad zarade novca ili iz šale, već potrebe da se bude kreativan, izrazi ono umetničko što, složiće te se, u sebi ne nosi baš svaki čovek na ovoj planeti, ili bar ne ume to da izrazi putem blogovanja.Bloger je umetnički/kreativno nadaren čovek, koji nastoji da se kroz svoj blog kreativno izrazi. Možda će nekom ove reči zvučati smešno i pretenciozno, ali svako ko je makar pokušao da vodi blog, sigurno će se složiti sa ovim tekstom. Jer, umetnost je privući publiku koja će čitati šta napišete, slušati Vas dok pričate, gledati Vas dok nešto objašnjavate, gledati Vaše fotografije sa oduševljenjem, zar ne?
 |
| Komentar sa fejsbuk stranice Zorannah`s fashion corner |
Kreativcem se ne postaje, kreativnost se poseduje, a, zatim, vremenom i iskustvom nadograđuje. Sigurno ste primetili da se neki, vama nekada dragi, blogovi sadržinski (primera radi) dve godine nisu promenili. Zašto je to tako?
Odgovor na to pitanje je statičnost, potreba blogera da "plovi barkom bez turbulencija", ali blogovanje upravo i jeste takvo: turbulentno.
Uspešan bloger razmišlja kreativno i to prenosi na celokupan sadržaj bloga. Bloger koji voli svoj blog nikada neće dozvoliti da mu čitaoci odu "glavom bez obzira" i više nikada ne uđu na njegov blog, jer mu je ponestalo ideja i raznolikosti u sadržaju. Za statičnost i manjak kreativne/umetničke crte pojedinca koji vodi blog, nažalost, nema mesta u blogosferi. Ne kažem da se meni lično ovo nije dešavalo. Upravo suprotno.
Nije lako voditi blog, a još je teže od njega stvoriti nešto što će zaživeti i biti vredno čitalačke pažnje.
Teško je fotografisati, uhvatiti pravi ugao, osvetljenje, fokus i momenat. Za mene je na početku bilo teško i da nalakiram nokte, a da makro opcija ne uhvati neku nepravilnost tj. onaj "najsitniji detalj nepažnje tokom nanošenja laka".
Publika ne voli greške, ona ne shvata greške i ne oprašta. Njih ne interesuje da li ste imali loš dan za fotografisanje "jer ste pali ispit, pa ste neraspoloženi", da li vam je osvetljenje u videu loše "jer, ipak, od vremenskih prilika se ne može pobeći", ili niste imali inspiraciju za pisanje.
Publika se teško stiče, a vrlo lako gubi.
Na blogerima se vrši neka vrsta konstantnog pritiska, a oni najuporniji će poput mazohista u tome uživati i kroz svoj blog ostvariti uspeh.
Nakon dve godine blogovanja slobodno mogu da kažem da biti bloger nije lako niti ostvarivo za sve profile ljudi. Oni koji nisu spremni da prihvate kritiku i cyber napade anonimnih ljudi jednostavno neće istrajati u ovom ni malo naivnom svetu, koji ima svoje dobre, ali i loše strane. Samim tim, jako je teško objasniti koliko je blogovanje, zapravo, težak posao koji zahteva najmanje 3 sata posvećenosti dnevno (kažem najmanje, jer lično provodim i više, naročito što pored bloga vodim i YouTube kanal).
Istina je da sam, dok sam studirala, ponekad žrtvovala svoje i više nego dragoceno vreme tako što sam ga posvećivala blogu, a ne spremanju ispita. Majka i sestra često su pridikovale: "Danijela, mani se toga, uči dete!". Ali, to je ljubav, moja bezuslovna ljubav prema blogu i tematici ovog bloga.
Ovim kratkim tekstom želela sam da svim (stalnim ili slučajnim) čitaocima približim tj. dočaram blogerski put, bez namere da "jadikujem nad svojom blogerskom sudbinom". Ipak, sve što sam iznela u ovom tekstu zaista jesu činjenice iza kojih stojim.
Ukoliko ste ga pročitali, hvala vam, a ukoliko ste razmišljali o pokretanju sopstvenog bloga, razmislite još jednom. Potrudite se da od starta imate kvalitetan sadržaj, jer, kako kaže izreka, ne postoji druga šansa za prvi utisak.
Odgovor na to pitanje je statičnost, potreba blogera da "plovi barkom bez turbulencija", ali blogovanje upravo i jeste takvo: turbulentno.
Uspešan bloger razmišlja kreativno i to prenosi na celokupan sadržaj bloga. Bloger koji voli svoj blog nikada neće dozvoliti da mu čitaoci odu "glavom bez obzira" i više nikada ne uđu na njegov blog, jer mu je ponestalo ideja i raznolikosti u sadržaju. Za statičnost i manjak kreativne/umetničke crte pojedinca koji vodi blog, nažalost, nema mesta u blogosferi. Ne kažem da se meni lično ovo nije dešavalo. Upravo suprotno.
Teško je fotografisati, uhvatiti pravi ugao, osvetljenje, fokus i momenat. Za mene je na početku bilo teško i da nalakiram nokte, a da makro opcija ne uhvati neku nepravilnost tj. onaj "najsitniji detalj nepažnje tokom nanošenja laka".
Publika ne voli greške, ona ne shvata greške i ne oprašta. Njih ne interesuje da li ste imali loš dan za fotografisanje "jer ste pali ispit, pa ste neraspoloženi", da li vam je osvetljenje u videu loše "jer, ipak, od vremenskih prilika se ne može pobeći", ili niste imali inspiraciju za pisanje.
Publika se teško stiče, a vrlo lako gubi.
Na blogerima se vrši neka vrsta konstantnog pritiska, a oni najuporniji će poput mazohista u tome uživati i kroz svoj blog ostvariti uspeh.
Nakon dve godine blogovanja slobodno mogu da kažem da biti bloger nije lako niti ostvarivo za sve profile ljudi. Oni koji nisu spremni da prihvate kritiku i cyber napade anonimnih ljudi jednostavno neće istrajati u ovom ni malo naivnom svetu, koji ima svoje dobre, ali i loše strane. Samim tim, jako je teško objasniti koliko je blogovanje, zapravo, težak posao koji zahteva najmanje 3 sata posvećenosti dnevno (kažem najmanje, jer lično provodim i više, naročito što pored bloga vodim i YouTube kanal).
Istina je da sam, dok sam studirala, ponekad žrtvovala svoje i više nego dragoceno vreme tako što sam ga posvećivala blogu, a ne spremanju ispita. Majka i sestra često su pridikovale: "Danijela, mani se toga, uči dete!". Ali, to je ljubav, moja bezuslovna ljubav prema blogu i tematici ovog bloga.
Ovim kratkim tekstom želela sam da svim (stalnim ili slučajnim) čitaocima približim tj. dočaram blogerski put, bez namere da "jadikujem nad svojom blogerskom sudbinom". Ipak, sve što sam iznela u ovom tekstu zaista jesu činjenice iza kojih stojim.
Ukoliko ste ga pročitali, hvala vam, a ukoliko ste razmišljali o pokretanju sopstvenog bloga, razmislite još jednom. Potrudite se da od starta imate kvalitetan sadržaj, jer, kako kaže izreka, ne postoji druga šansa za prvi utisak.
Comments
Post a Comment